centar za nove medije_kuda.org

Baza podataka o javnim konkursima u oblasti javnog informisanja, kulture, civilnog društva i omladine

BIRN Srbija, u partnerstvu sa Građanskim inicijativama i timom istraživača iz 15 lokalnih organizacija civilnog društva, predstavlja do sada najobimniju bazu javnih konkursa u sektorima medija i javnog informisanja, kulture i umetnosti, organizacija civilnog društva i omladine.

U bazi se nalazi:

836 javnih konkursa

161 lokalna samouprava

5.000.000.000 dinara potrošenih tokom 2019. i 2020. godine

12.897 projekata

6.000 nosilaca projekata

Iako ovi sektori dele slične probleme, do sada nije bilo pokušaja da se na osnovu sveobuhvatne analize podataka ponude zajednička rešenja za pitanja nedovoljne transparentnosti, nedorečenih pravila i neusaglašene prakse u sprovođenju javnih konkursa.

Analiza podataka pokazala je sledeće trendove:

• Kroz javne konkurse se u velikoj meri finansira redovan rad medija i organizacija

• Dostupnost informacija o javnim konkursima je nedovoljna za obezbeđivanje transparentnosti i evaluaciju njihovih rezultata

• Najveći broj finansiranih projekata je u sektoru civilnog društva, među kojima dominiraju tradicionalne organizacije, dok organizacije koje prate rad institucija novac dobijaju veoma retko

• Najviše novca se izdvaja za javno informisanje, i ukupno i po vrednosti pojedinačnih projekata, ali on uglavnom odlazi na podršku medijima bliskim vlasti

• Lokalne samouprave sporadično i nedovoljno ulažu u kulturu i omladinu, a za mlade se tokom godina ova podrška i smanjuje

• Ukupan broj registrovanih organizacija civilnog društva je čak devet puta veći od broja lokalnih organizacija koje dobijaju novac na konkursima 

Javni konkursi: dobri u teoriji, loši u praksi

Novac, koji se svake godine daje iz republičkog, pokrajinskog i lokalnih budžeta je najvažniji izvor finansiranja za navedene sektore i namenjen je ostvarivanju javnog interesa. Međutim, u praksi, javni konkursi sve češće postaju predmet interesovanja javnosti zbog zloupotreba, kršenja procedura i sumnje na korupciju.

Prvi korak u sprečavanju zloupotreba bilo bi objavljivanje što većeg broja podataka u vezi sa konkursima i što potpuniji uvid javnosti u ovaj vid potrošnje.

Predstavljeni podaci nude mogućnost dublje analize i procene sprovedenih konkursa i ujedno predstavljaju bazu organizacijama okupljenim oko platforme OKO javnih konkursa za zagovaranje unapređenja javnih politika i procedura za njihovo sprovođenje.

Na osnovu dostupnih podataka i uporednog pregleda stanja u posmatranim sektorima može se izvući nekoliko opštih zaključaka:

Kroz ovaj mehanizam najviše novca odvaja se za javno informisanje, i na nivou ukupno uloženog novca i na nivou prosečne vrednosti pojedinačnih projekata. Najmanje novca i najmanji broj projekata, izdvaja se za omladinu.

Među deset najskupljih projekata nalazi se čak osam medijskih, a ostala dva su Fondacija Exit i Timočka Eparhija. Njihovi projekti zajedno vrede više od 300 miliona dinara. Nasuprot njima, postoji čak 5.441 projekat, čija vrednost ne prelazi 100.000 dinara.

Najveći dobitnici na javnim konkursima su:

Zvanične internet prezentacije lokalnih samouprava zadovoljavaju samo minimum transparentnosti. Obično se na ovim sajtovima nalaze javni pozivi i odluke/rešenja o dodeli novca, ali ništa više od toga. Izostaju podaci o komisijama i kriterijumima na osnovu kojih su birani njihovi članovi, ne postoje izveštaji o evaluaciji projekata niti o njihovim rezultatima, kao ni informacija da li su pare namenski potrošene.

“Kao pozitivan primer dostupnosti podataka treba istaći sajt uprave za kulturu Novog Sada koja na internet prezentaciji objavljuje sve javne pozive u oblasti kulture, izdavaštva i javnog informisanja. Negativan primer je sajt opštine Kula, jer je od ukupno 14 konkursa za finansiranje projekata kulture i udruženja građana, samo u jednom slučaju je objavljeno rešenje o dodeli novca.”

Bojana Vlajović Savić, istraživačica i članica Res Publika

Konkursna procedura, kvalitet dostupne dokumentacije, čak i kvalitet odgovora na Zahtev za pristup informacijama, variraju od uprave do uprave. Uzrok tome su velika diskreciona ovlašćenja i nedorečeni zakoni i pravilnici, koji otvaraju prostor za loše sprovođenje i zloupotrebu javnih konkursa.

Međutim, standardizacija pravila samo je prvi korak ka obezbeđivanju toga da javni konkursi zaista i služe javnom interesu. Na primer, konkursi za javno informisanje, koji u odabranom uzorku imaju najbolje razrađene procedure i dalje u najvećoj meri favorizuju medije bliske vlasti.

Jedan od glavnih problema je potpuni izostanak evaluacije na koji način su sprovedeni projekti doprineli javnom interesu i koji su njihovi konkretni rezultati u zajednicama u kojima su sprovedeni. U prilog ovome govori podatak da je 1.104 (od ukupno 5.985) korisnika dobilo sredstva za 3 ili više projekata, kao i da je zabeleženo 218 konkursa (skoro četvrtina) na kojima je jedan, pojedinačni korisnik, dobio više od 50% ukupno opredeljenih sredstava.

Podaci u bazi upućuju na tendenciju da se kroz javne konkurse zapravo finansira redovan rad medija ili udruženja građana. U nazivu 101 projekta ovo je čak i eksplicitno napisano kao tema projekta. Pored toga, čak u 2066 slučajeva tj. 16% nije naveden naziv projekta za koji je dodeljen novac, tako da postoji osnovana sumnja da su to zapravo redovne, godišnje aktivnosti.

Takođe, veliki broj konkursa, čak 560 od 836, nema jasnu, tematski definisanu namenu niti jasno definisan cilj u ispunjavanju javnog interesa, što zapravo otvara mogućnost finansiranja redovnih aktivnosti.

Broj registrovanih medija i organizacija civilnog društva u registrima Agencije za privredne registre višestruko prevazilazi broj nosilaca projekata predstavljenih u ovoj bazi. U bazama Agencije za privredne registre Srbije upisano je više od 35 hiljada udruženja građana i više od 2600 medija. Međutim, kako pokazuje ovo istraživanje, oko 6 hiljada njih je zaista i aktivno, tj. učestvuje na konkursima i dobija novac za projekte. I dodatno, od navedenih gotovo 6 hiljada korisnika, broj korisnika koji se ponavlja iz godine u godinu je 2.740.

Pandemija korona virusa nije značajno uticala na sprovođenje javnih konkursa niti potrošnju javnog novca za te namene. Baza podataka bila bi obimnija za 19 konkursa koji su poništeni, a u toku istraživanja mapirano je i 12 javnih konkursa, koji su obustavljeni zbog pandemije (od toga, 10 je naknadno realizovano).